Сала је била пуна напетости. Сцена је била мрачна и само слабо осветљена црвеним светлом, као да упозорава да овај вечер неће бити обичан. Када је музика почела, ваздух се променио — постао је тежак, као да цео свет на тренутак задржава дах.

Девојке су изашле на сцену са малим пламеновима. Деловао је опасно, али њихови покрети били су потпуно контролисани и хармонични. Ватра им је била послушна.

Музика се убрзала и кореографија је постала сложенија. Пламенови су кружили око њих као планете у орбитама. Сваки покрет био је прецизно израчунат, али је изгледао потпуно слободно. Публика је остала залеђена.

Жири је изгубио контролу. Њихове очи биле су широм отворене, нису могли да верују шта виде. Ватра, која обично симболизује опасност, постала је језик савршенства.

Девојке су се кретале као да је ватра продужетак њиховог тела. Вртела се, дизала, падала и поново рађала без губитка снаге. Сцена је постала живи универзум.

У финалу музика се успорила, а пламенови омекшали. Девојке су стајале у центру и подигле ватру. Тренутак потпуне тишине. Затим експлозија аплауза.

Публика је устала. Жири је остао без речи. То није била само представа — то је била уметност која се играла са ватром.

Погледај цео видео овде.